IZBRISANA JE CELA JEDNA GENERACIJA! Najnoviji podaci o žrtvama razotkrivaju stravičnu realnost rata u Ukrajini!
Vodeći zapadni mediji, od britanskog Gardijana do američkog Njujork tajmsa, objavili su podatke iz studije Američkog centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koji je prvi put ponudio realnu, kumulativnu procenu ukupnog broja vojnih žrtava od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ove brojke otkrivaju da je humanitarna tragedija rata još bolnija i razornija nego što su sugerisale prethodne, delimične procene.
Uz slike hladnog, bukvalno zaleđenog Kijeva, gde očajni gradonačelnik Vitalij Kličko poziva na evakuaciju zbog nastavka brutalnih ruskih udara, nove procene vojnih gubitaka ukazuju da je rat već dostigaonivo uništenja cele muške generacije - zverstvo koje Evropa nije doživela od Drugog svetskog rata.
Ovi podaci nameću neophodnost hitnog političkog i diplomatskog pritiska na obe strane, posebno na sve samouverenijeg autokratu Vladimira Putina, kako bi se zaustavilo krvoproliće, čije će posledice obe zemlje osećati decenijama.
Između 1,8 i 2 miliona vojnih žrtava
Istraživanje CSIS-a procenjuje da je između februara 2022. i kraja 2025. godine u ratu u Ukrajini zabeleženo između 1,8 i skoro 2 miliona vojnih žrtava.
Ključno je odmah naglasiti: reč je samo o vojnim žrtvama - mrtvim, ranjenim, nestalim i onima koji su trajno izbačeni iz borbenog sistema. Civilne žrtve nisu uključene u ovu brojku.
U vojnoj terminologiji, termin „žrtve“ ne znači samo smrt, već gubitak borbene sposobnosti. To je ono što ovu procenu čini tako uznemirujućom: CSIS ne meri moralnu ili simboličku cenu rata, već njegovu stvarnu demografsku i vojnu cenu.
Rat protiv društvene supstance
Prema procenama CSIS-a, Rusija je do sada pretrpela približno 1,1 do 1,2 miliona vojnih žrtava, od kojih se procenjuje da je između 300 i 350 hiljada poginulo.
Ukrajina je, s druge strane, pretrpela između 500 i 600 hiljada vojnih žrtava, sa procenjenih 100 do 140 hiljada mrtvih vojnika. Iako Rusija ima skoro dvostruko više žrtava u apsolutnim brojkama, relativna slika je mnogo pogubnija za Kijev.
Obim ove demografske asimetrije postaje jasan tek kada se vojni gubici uporede sa ukupnim stanovništvom. Uoči rata, Ukrajina je imala oko 41 milion stanovnika, manje u realnom smislu zbog dugoročnog demografskog pada, dok je Rusija ušla u sukob sa približno 146 miliona ljudi, tj. sa više nego tri puta većom populacionom bazom. Iako Rusija ima skoro dvostruko veći apsolutni broj vojnih žrtava, Ukrajina je izgubila približno 1,2 do 1,5 procenata svog ukupnog stanovništva samo kroz vojne žrtve, dok se ruski gubici kreću oko 0,7 do 0,8 procenata. Drugim rečima, relativni demografski uticaj na Ukrajinu je skoro dvostruk.
Još pogubnije je to što vojni gubici nisu ravnomerno raspoređeni po društvu. Oni prvenstveno pogađaju muškarce u najaktivnijem radnom i reproduktivnom dobu, fizički i zdravstveno najpripremljeniji deo stanovništva. Ukrajina tako ne gubi apstraktne statističke jedinice, već jezgro buduće radne snage, roditelje budućih generacija i temelj posleratne obnove.
Ovaj gubitak dodatno produbljuju masovne izbeglice.
Više od šest miliona Ukrajinaca je van zemlje, dok su milioni interno raseljeni. Iskustva prethodnih ratova pokazuju da se značajan deo izbeglica, posebno žene i deca, nikada ne vraća u svoju zemlju porekla.
Kombinacija vojnih gubitaka i trajnog odlaska civilnog stanovništva otvara demografski jaz koji će opterećivati Ukrajinu decenijama, bez obzira na ishod rata.
Posebno je važno naglasiti da se sve pomenute brojke odnose isključivo na vojne žrtve. Istovremeno, civilno stanovništvo Ukrajine prolazi kroz zasebnu humanitarnu katastrofu, čiji puni obim još nije poznat.
Desetine hiljada potvrđenih smrtnih slučajeva civila, uništena infrastruktura, dugotrajni nestanci struje, grejanja i vode, i uništeni gradovi svedoče o patnji koja se ne može svesti na statistiku.
U hladnim zimskim noćima u Kijevu, bez struje ili grejanja, dok se stanovnici okupljaju oko improvizovanih izvora toplote, postaje jasno da je rat odavno više od puke borbe za teritoriju. To je rat protiv socijalne i demografske supstance.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)